Hepi brdej, ivana!!
|
Eto opet mi se to događa! Ne pišem na blogu sto godina, al u međuvremenu mi padne na pamet mali milijun zanimljivih ideja za napisat, a onda kad se uhvatim tipkovnice, ništ! Eto. Danas sam opet trebala ić na Gradske, al sam bila preumorna za plivanje. Sinoć smo slavili sestričnin ročkas pa sam crknuta od plesanja cjelu noć. Pa eto Sretan 18. rođendan mojoj najdražoj seki na svijetu!! Eto. Ona me i nagovorila da promijenim izgled bloga… tak ak vam se ne sviđa, njoj zahvalite.. ;) E noćas je snijeg pado ko lud!! Jedan lik je izjavio da to nisu pahulje, nego krpe koje padaju s neba. Ozbiljno, tako je i izgledalo! Više mi ide na živce to govno! Za Uskrs bi trebala već biti ona prva trava.. proljeće… a ovo sranje se ne topi!! Škola mi se gadi malo više nego obično. Ocjene sam sve sjebala, učit mi ne pada na pamet, ništ ne radim, a stalno sam umorna ko da kopam! Ma sva sam u ku*piiiiiiiiiiiii Aj sad odo. Uživajte! |
Mislila sam zatvorit blog, al eto bolje nek on zjapi pa ću ja s vremena na vrijeme napisat nešto. Ako to ikog zanima.. ma boli me kurac uostalom. 
Eeeeeeeeeeej! Evo mene! Sretan Božić svima kojima nisam čestitala. Nisam bila kod kuće sto godina (tak mi se čini), pa nisam imala pristup svom dragom kompu, i tak nisam pisala ništ.. ma uglavnom.
Snijeg… pada prvi snijeg.. tiho pada ulicama grada…nananannanaa… e kad sam bila mala, moja je majčica često pjevušila ove i druge stihove pokojnog Tomislava Ivčića (ne pitajte, ne znam ga ja!). Imala sam onda tek nekoliko godina, al ti su mi stihovi baš ostali u sjećanju, i sad svake godine kad vidim da je snijeg pao, ta mi pjesma zvoni u glavi. Nem pojma zašto, uvijek je tako. Al kako je ljeeeeeepo!!! Sve je bijelo…
Ja bi se ošišala! Već dvije godine govorim kak ću se ošišat skroz na kratko, al nikad ne skupim tolko snage (tj. nemam muda za to), bojim se da ću se kasnije kajati kad se sjetim moje kose, koja je sad prilično duga. I vidjela sam neki dan u busu neku curu koja ima skroz kratku, al tak je odlično! Baš bi se tako ošišala! Al ne znam kad.. he he
Ev mene nakon sto godina! Nemam jebenog vremena, ne stignem jedan post napisat! Evo i sad sam ukrala koju minutu, jer ja zapravo sad čitam Dubravku. Ma da, mošte mislit kako..
If my spirit could
Ej ljudovi, evo mene napokon. U zadnje vrijeme mi se baš i neda pisat, nem pojma, nemam vremena, pa nema ni inspiracije. 
Dođem ja iz škole, posvađam se sa starcima i pizdiiiiiiiiiim! I onda dođe moj dragi brat, koji mi uporno uzima stvari bez pitanja (i ne vraća ih) i onda mu ja malo serem što moju svađu sa starcima još više digne, jer oni mrze kad se ja na njih derem i nazivam ih pogrdnim imenima. Ali eto, mislim ja, bar će me moj dinamo malo oraspoložiti. 
Evo i ja otvorila blog. Iskreno do prije tjedan dana nisu me blogovi ni malo zanimali, no jedna legica mi je rekla da pročitam njen i svidio mi se. Nakon toga sam čitala svaki blog koji mi je imao primamljiv naslov. I tako sam postala, aj ne baš opsjednuta, al skoro. I eto odlučih otvorit svoj.